Počelo je dok ste čekali zeleno svetlo na semaforu. Pre nekoliko sekundi razmišljali ste o sasvim običnim stvarima, a onda od jednom osećate kako nešto nije u redu. Srce udara snažnije. Kao da nemate dovoljno vazduha. Odjednom primećujete svaki otkucaj, svaki udah i osećaj u grudima.
Prva misao nije „imam panični napad“. Mnogo realnije zvuči „nešto mi se dešava“. Pokušavate da udahnete još dublje. Srce dodatno ubrzava. Ruke počinju da trnu. U glavi se pojavljuju mnogo strašnija objašnjenja. Infarkt. Gušenje. Nesvestica. Gubitak kontrole.
Nekoliko minuta kasnije sedite na klupi, u automobilu ili na podu sopstvene dnevne sobe i pokušavate da shvatite šta se upravo dogodilo.
Tako panični napad izgleda za veliki broj ljudi. Nema uvek upozorenja ili jasnog razloga, dok fizički simptomi nisu izmišljeni. Organizam zaista ulazi u stanje uzbune. Problem je u tome što alarm počinje da zvoni i kada neposredne opasnosti nema.
U nastavku ćemo objasniti kako izgleda panični napad od prvih sekundi do njegovog smirivanja, koji simptomi se javljaju, koliko traje i zašto jedan napad nije isto što i panični poremećaj.
Kako izgleda panični napad kada počne?
Psiholog Žarko Petrović navodi primer paničnog napada i objašnjava simptome, iskustva i kako je izlečiti.
Panični napad ne mora da počne dramatično. Prvi znak nekada je samo jedan neobično snažan otkucaj srca.
Osoba ga primeti i pomisli da sa srcem nešto nije u redu. U narednim trenucima pažnja se potpuno prebacuje na telo. Svaki novi otkucaj deluje snažnije, disanje se menja, javlja se napetost, a misao da postoji opasnost postaje sve ubedljivija.
Kod nekog drugog početak izgleda sasvim drugačije. U prodavnici mu se učini da je prostor odjednom previše zagušljiv. Javlja se blaga vrtoglavica. Pogled prema izlazu. Misao da treba što pre izaći napolje. Srce zatim ubrzava upravo zato što je organizam već dobio poruku da postoji opasnost.
Treća osoba se probudi usred noći sa lupanjem srca i osećajem da ne uspeva da udahne. Nije sanjala ništa uznemirujuće i ne zna zbog čega je budna. Noćni panični napadi se dešavaju jednako često kao i dnevni, što potvrđuju i podaci o paničnim napadima tokom noći koje objavljuje Mayo Clinic.
Različit početak vodi ka vrlo sličnom iskustvu. Strah raste brzo, telo reaguje još snažnije, a osoba počinje da veruje da gubi kontrolu nad onim što joj se događa.
Prvi znaci paničnog napada nisu isti kod svih
Nema jednog simptoma koji označava početak svakog paničnog napada. Kod nekoga prvo reaguje srce, kod nekoga stomak, disanje ili osećaj ravnoteže.
Među ranim znacima nalaze se:
- iznenadno lupanje ili ubrzan rad srca
- osećaj da nedostaje vazduha
- pritisak, nelagodnost ili bol u grudima
- vrtoglavica i nestabilnost
- drhtanje ruku ili celog tela
- znojenje bez fizičkog napora
- trnjenje prstiju, šaka ili predela oko usana
- nagao talas toplote ili hladnoće
- mučnina i nelagodnost u stomaku
- osećaj da okolina odjednom deluje udaljeno ili nestvarno
- strah od nesvestice, smrti ili gubitka kontrole
Stručni pregled simptoma paničnog napada među tipičnim znacima navodi lupanje srca, preznojavanje, drhtanje, otežano disanje, bol u grudima, vrtoglavicu, mučninu, trnjenje i izrazit strah.
Jedna osoba neće imati sve simptome sa liste. Kod nekoga dominira srce i disanje, kod drugog vrtoglavica i osećaj nestvarnosti. Upravo zato prvi napad ume da zbuni i osobu koja je ranije dosta čitala o anksioznosti.
Najstrašniji deo paničnog napada neretko je ono što osoba pomisli
Zamislite da sedite u bioskopu i srce iznenada ubrza. Sama promena rada srca traje sekundu ili dve. Zatim dolazi misao.
„Šta ako mi je nešto sa srcem?“
Sada više ne pratite film. Slušate sopstveno telo. Sledeći otkucaj deluje još jače. Primećujete da dišete drugačije. Pokušavate da uzmete više vazduha, ali osećaj gušenja raste.
Strah više nije odgovor samo na prvi telesni simptom. Strah postaje odgovor na sopstveni strah.
Upravo taj krug daje paničnom napadu njegovu snagu. Telesna senzacija dobija katastrofično značenje, katastrofična misao pojačava uznemirenost, a uznemirenost proizvodi još snažnije telesne senzacije.
Kod osoba koje već duže žive pod velikim pritiskom taj obrazac nekada dolazi nakon perioda u kojem su napetost, problemi sa snom i fizički simptomi bili prisutni danima ili mesecima. Više o dugotrajnom opterećenju organizma pisali smo u tekstu o simptomima hroničnog stresa.
Zašto se javlja osećaj da nema dovoljno vazduha?
Jedan od najneprijatnijih delova paničnog napada jeste utisak da osoba ne uspeva da udahne dovoljno duboko.
Instinkt tada govori da treba uzeti još veći udah. Osoba počinje da diše brže i dublje, a neprijatan osećaj postaje još izraženiji.
Ubrzano disanje menja odnos kiseonika i ugljen-dioksida u krvi. Posledice uključuju vrtoglavicu, trnjenje, osećaj nestabilnosti i dodatnu nelagodnost u grudima. Upravo ti simptomi zatim postaju novi dokaz da se dešava nešto opasno.
Kada je osoba ranije medicinski pregledana i zna da prepoznaje svoje napade panike, korisnije je usporiti disanje nego pokušavati da napravi što veći udah. Mirniji udah i nešto duži izdah pomažu da se ritam disanja postepeno vrati.
Disanje u papirnu kesu nije bezbedan univerzalni savet. Simptomi paničnog napada liče na simptome nekoliko ozbiljnih medicinskih stanja, pa takvu tehniku ne treba primenjivati kada uzrok tegoba nije poznat.
Zašto srce tokom napada udara toliko snažno?
Organizam reaguje kao da pred sobom ima neposrednu opasnost. Aktivira se simpatički deo autonomnog nervnog sistema, raste nivo adrenalina i telo se priprema za akciju.
Srce ubrzava, mišići postaju napeti, disanje se menja, znojenje raste. Reakcija koja bi bila korisna kada biste zaista morali da pobegnete od opasnosti sada se pojavljuje dok sedite u tramvaju, na sastanku ili za kuhinjskim stolom.
Problem nastaje kada osoba oseti ubrzan puls i protumači ga kao dokaz ozbiljnog srčanog problema. Strah dodatno ubrzava rad srca, pa počinje krug u kojem se simptom i strah međusobno pojačavaju.
Koliko traje panični napad?
Panični napad raste brzo. Najjači talas simptoma obično dostiže vrhunac u prvih nekoliko minuta, što navode i kliničke smernice o paničnim napadima Mayo Clinic.
To ne znači da će osoba nakon pet ili deset minuta ustati kao da se ništa nije dogodilo.
Najintenzivniji deo napada prolazi, ali ubrzan puls, napetost, drhtanje, mučnina i osećaj iscrpljenosti ostaju duže. Posle vrlo snažnog napada neko provede još sat vremena pokušavajući da se potpuno smiri.
Problem sa pitanjem „koliko traje“ nastaje i zato što ljudi u isti period ubrajaju sam napad i ono što dolazi posle njega.
Napad ima nagli uspon i vrhunac. Nakon toga sledi spuštanje. Umor, strah i preispitivanje događaja pripadaju periodu posle napada i traju znatno duže od njegovog najintenzivnijeg dela.
Osećaj nestvarnosti ume da uplaši više od lupanja srca
Neki ljudi tokom paničnog napada ne opisuju prvenstveno srce ili disanje. Kažu da im je svet iznenada postao čudan.
Glasovi zvuče udaljeno. Prostor deluje drugačije. Sopstvene ruke izgledaju kao da nisu sasvim njihove. Osoba zna gde se nalazi, ali ima utisak da posmatra situaciju sa strane ili kroz staklo.
Reč je o derealizaciji ili depersonalizaciji, iskustvima koja se javljaju kod snažne anksioznosti i paničnih napada.
Neprijatan osećaj tada lako dovede do još jedne zastrašujuće misli, da osoba „gubi razum“. Panični napad ipak nije isto što i psihoza. Osoba najčešće veoma dobro zna da je ono što doživljava neobično i upravo je zbog toga uplašena.
Panični napad i panični poremećaj nisu isto
Jedan panični napad ne znači automatski da osoba ima panični poremećaj.
Napad panike javlja se i ljudima koji nikada ranije nisu imali sličan problem. Nekada ostane izolovan događaj.
Druga priča počinje kada se napadi ponavljaju, a period između njih više nije miran.
Osoba tada razmišlja gde će se sledeći napad dogoditi. Proverava gde je izlaz čim uđe u restoran. Ne želi ponovo u autobus u kojem je prvi put osetila paniku. Izbegava duža putovanja jer se plaši da pomoć neće biti blizu. Prestaje da ide na mesta sa kojih nije jednostavno izaći.
Strah od sledećeg napada postaje problem čak i onda kada napada nema.
Američki National Institute of Mental Health navodi da je prema njihovim epidemiološkim podacima panični poremećaj prisutan kod oko 2,7 odsto odraslih Amerikanaca. Podatak se odnosi na SAD i ne predstavlja procenu za Srbiju, ali pokazuje da panični poremećaj nije retka pojava.
Zašto osoba počinje da izbegava mesta na kojima je imala napad?
Prvi napad desio se u supermarketu. Sledeći put pred odlazak u kupovinu javlja se misao da bi sve moglo da se ponovi.
Osoba zato odlazi u manju prodavnicu. Kasnije izbegava velike tržne centre. Nakon nekog vremena neprijatni postaju redovi, javni prevoz, bioskop ili mesta na kojima izlaz nije odmah dostupan.
Izbegavanje u početku donosi olakšanje. Upravo tu leži problem. Mozak dobija potvrdu da je odlazak iz situacije bio potreban i sledeći put još snažnije reaguje.
U delu slučajeva razvija se agorafobija, strah od situacija iz kojih bi izlazak bio težak ili u kojima osoba veruje da pomoć neće biti dostupna ako se pojave simptomi panike.
Da li panični napad uvek dolazi zbog stresa?
Ne postoji obavezan događaj koji nekoliko minuta ranije pokrene napad.
Ponekad postoji jasan kontekst. Meseci pritiska na poslu, porodični problem, težak ispitni period ili dugotrajna neispavanost prethode prvom napadu.
Drugi napad dolazi tokom mirnog popodneva ili u snu. Upravo odsustvo očiglednog povoda dodatno zbunjuje osobu.
Stres ipak predstavlja važan deo priče kod mnogih ljudi. Dugotrajna napetost utiče na san, raspoloženje i telesnu pobuđenost. Poremećen san takođe pojačava osetljivost na neprijatne telesne senzacije.
Panični napad kod tinejdžera izgleda veoma stvarno
Tinejdžer koji iznenada kaže da ne uspeva da diše, da mu srce „iskače“ i da će se onesvestiti ne glumi i ne dramatizuje.
Fizička reakcija straha je stvarna, čak i kada pregledi ne pokažu telesnu bolest koja bi objasnila simptome.
Institut za mentalno zdravlje u publikaciji o mentalnom zdravlju mladih opisuje teže forme anksioznosti upravo kroz napade panike praćene ubrzanim disanjem, lupanjem srca i strahom od gubitka kontrole.
Kod mlađih ljudi dodatni problem predstavlja to što nemaju iskustvo pomoću kojeg bi prepoznali šta im se događa. Prvi napad zato ume da izgleda još dramatičnije.
O drugim znacima, uključujući stalnu zabrinutost, promene sna i fizičke tegobe, pisali smo u tekstu o anksioznosti kod adolescenata.
Kako razlikovati panični napad od srčanog problema?
Ovo je deo u kojem internet članak ne treba da pokušava da zameni lekara.
Panični napad zaista daje bol u grudima, ubrzan rad srca, preznojavanje, mučninu, vrtoglavicu i nedostatak vazduha. Srčana oboljenja daju neke od istih simptoma.
Zato nije bezbedno zaključiti da je bol u grudima „samo panika“ kod osobe kojoj simptomi ranije nisu medicinski procenjeni.
Posebnu pažnju zahtevaju nov ili neuobičajen bol i pritisak u grudima, gubitak svesti, izražena slabost, otežano disanje koje ne popušta, neurološki simptomi ili tegobe koje se razlikuju od ranijih napada.
Procena je još važnija kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, visokim pritiskom ili drugim faktorima rizika.
Prvi snažan napad sa izraženim telesnim simptomima opravdan je razlog za medicinski pregled. Lekar tada procenjuje da li iza tegoba stoji panični napad ili fizičko stanje koje zahteva drugačiji tretman.
Šta raditi tokom paničnog napada?
U ovom klipu možete pogledati sta tačno treba da uradite kada vam se desi panični napad.
Kada je osoba već pregledana, poznaje svoje napade i nema nove alarmantne simptome, nekoliko jednostavnih postupaka pomaže da se dodatni strah ne nadoveže na prvi talas panike.
Ne jurite za velikim udahom
Ubrzano i duboko disanje dodatno pojačava vrtoglavicu i trnjenje. Fokus treba prebaciti na sporiji ritam i mirniji izdah.
Oslonite stopala na pod
Umesto neprekidnog osluškivanja pulsa, pažnju prebacite na ono što je neposredno oko vas. Pod pod stopalima, naslon stolice, nekoliko predmeta koje vidite u prostoriji i zvuk koji dolazi spolja daju mozgu konkretne informacije iz okruženja.
Nemojte svaku senzaciju proveravati iznova
Neprestano merenje pulsa, proveravanje disanja i pretraživanje simptoma na telefonu održavaju pažnju na telu. Kod osobe koja već zna da prolazi kroz panični napad to neretko produžava strah.
Podsetite se kako se prethodni napad završio
Osoba koja je već prošla medicinsku procenu i prepoznaje isti obrazac ima važan podatak iz sopstvenog iskustva. Prethodni talas panike porastao je, dostigao vrhunac i zatim oslabio.
Šta reći nekome ko upravo ima panični napad?
Osobi kojoj srce lupa i koja veruje da će se onesvestiti malo znači rečenica „smiri se“.
Bolje je govoriti kratko i mirno.
„Tu sam.“
„Sedi sa mnom.“
„Dišemo sporije.“
„Ne moraš sada nigde da ideš.“
Ako osoba prvi put ima izražene fizičke simptome, nije korisno ubeđivati je da sigurno ima panični napad. Medicinska procena postoji upravo zato što nekoliko drugih stanja izgleda slično.
Kada su napadi razlog za stručnu pomoć?
Jedan izolovan napad i život organizovan oko straha od sledećeg napada nisu ista situacija.
Stručna procena postaje posebno važna kada se napadi ponavljaju, kada osoba počne da izbegava određena mesta ili aktivnosti, kada stalno prati svoje telo ili kada strah remeti posao, školovanje, odnose i san.
Institut za mentalno zdravlje u okviru lečenja anksioznih poremećaja navodi psihoterapijske i farmakološke pristupe, uključujući tretman paničnog poremećaja sa agorafobijom ili bez nje.
Psihoterapija, naročito kognitivno-bihejvioralni pristup, ima važno mesto u tretmanu paničnog poremećaja. Kod dela pacijenata psihijatar procenjuje i potrebu za lekovima.
Zašto strah od sledećeg napada postaje veći problem od samog napada?
Napad traje kratko. Iščekivanje sledećeg ume da zauzme ceo dan.
Osoba se ujutru probudi i proverava kako joj srce radi. Kafu više ne pije jer se plaši ubrzanog pulsa. Ne ide sama autobusom. Na sastanku bira stolicu blizu vrata. U restoranu razmišlja koliko je udaljena od kuće.
Život se polako organizuje oko izbegavanja panike.
Svako novo izbegavanje kratkoročno smanji strah. Dugoročno potvrđuje ideju da je situacija bila opasna i da je bekstvo bilo potrebno.
Zbog toga tretman paničnog poremećaja ne obuhvata samo smirivanje jednog napada. Važan deo rada odnosi se na tumačenje telesnih senzacija, strah od njihovog ponavljanja i povratak aktivnostima koje je osoba počela da izbegava.
Česta pitanja
Za kraj
Najvažnija stvar kod paničnog napada jeste upravo ono zbog čega je toliko zastrašujuć. Osoba ne zamišlja simptome. Srce zaista ubrzava. Ruke zaista drhte. Dah zaista postaje drugačiji. Vrtoglavica i mučnina su stvarne.
Pogrešna je procena opasnosti koju mozak vezuje za njih.
Jedan ubrzan otkucaj postaje znak infarkta. Kratak dah postaje dokaz da će doći do gušenja. Vrtoglavica postaje najava nesvestice. Strah tada podiže intenzitet simptoma i zatvara krug panike.
Kada se napadi ponavljaju, kada između njih postoji stalni strah ili kada svakodnevni život počne da se sužava zbog izbegavanja, razgovor sa stručnjakom nije samo način da se lakše podnese sledeći napad.
Cilj je da sledeći napad prestane da određuje gde smete da odete, šta smete da radite i koliko prostora strah dobija u vašem životu.
