Pročitate stranicu knjige i shvatite da ne znate šta ste upravo pročitali. Otvorite računar da završite jedan posao, a posle nekoliko minuta već gledate nešto sasvim drugo. Tokom razgovora izgubite nit ili ne uspevate da se setite reči koju inače normalno koristite.
Problemi sa koncentracijom ne izgledaju kod svih isto. Nekome pažnja popusti posle nekoliko neprospavanih noći. Druga osoba mesecima oseća mentalni umor, zaboravnost i utisak da joj je razmišljanje sporije nego ranije.
Izraz „magla u glavi“ opisuje upravo spoj slabijeg fokusa, mentalne usporenosti i problema sa prisećanjem. Nije medicinska dijagnoza. Potrebno je utvrditi šta stoji iza simptoma.
Razlozi idu od stresa, anksioznosti i manjka sna do depresije, ADHD-a, lekova, alkohola, poremećaja štitaste žlezde i drugih zdravstvenih stanja. Umor, manjak sna, stres, anksioznost, depresija, alkohol i pojedini lekovi mogu oslabiti pažnju i otežati prisećanje.
Problemi sa koncentracijom i zaboravnost nisu isto
Koncentracija je sposobnost da pažnju zadržimo na određenoj informaciji ili zadatku. Pamćenje uključuje registraciju informacije, njeno čuvanje i kasnije prisećanje.
Problem sa pažnjom zato lako izgleda kao problem sa pamćenjem.
Ako tokom razgovora istovremeno gledate telefon, razmišljate o poslu i pokušavate da pratite sagovornika, deo informacija neće biti kvalitetno registrovan. Kasnije izgleda kao da ste ih zaboravili.
Slična situacija nastaje tokom čitanja. Oči prolaze preko rečenica, ali pažnja je na drugom mestu. Posle nekoliko pasusa osoba shvati da ne zna šta je pročitala.
Pravo pitanje zato nije samo „zašto zaboravljam“, već i „da li sam u tom trenutku uopšte bio dovoljno fokusiran da informaciju zapamtim“.
Kako izgledaju problemi sa koncentracijom u svakodnevnom životu?
Povremena rasejanost je normalna. Problem postaje značajniji kada se isti obrazac ponavlja i počne da utiče na posao, učenje ili svakodnevne obaveze.
Najčešće situacije su:
- isti pasus čitate više puta
- tok razgovora vam lako promakne
- zaboravljate šta ste krenuli da uradite
- jednostavni zadaci traju duže nego ranije
- svaka poruka ili zvuk prekida rad
- posle prekida teško se vraćate na zadatak
- zaboravljate dogovore, obaveze ili gde ste ostavili stvari
- teško pratite složenije instrukcije
- razmišljanje deluje usporeno
- teže pronalazite odgovarajuću reč tokom razgovora
Stres lako preuzme veliki deo pažnje
Kada je osoba pod pritiskom, pažnja nije slobodna za posao, razgovor ili učenje.
Deo mentalne energije stalno odlazi na rokove, finansije, odnose, zdravlje ili druge probleme. Zadatak ostaje ispred vas, ali mozak se vraća na ono što trenutno doživljava kao važnije.
Dugotrajan stres prati pad pažnje i koncentracije, zaboravljanje, mentalne blokade i teže donošenje odluka.
Zbog toga osoba nekada sedi sat vremena nad poslom koji bi ranije završila mnogo brže. Nije izgubila inteligenciju niti sposobnost za rad. Pažnja je preopterećena drugim sadržajem.
Anksioznost otežava fokus jer mozak stalno prati problem
Anksioznost ne ostaje samo na nivou osećaja straha.
Kada se u glavi neprekidno vrte pitanja o tome šta će se dogoditi, da li ste nešto pogrešili ili da li neki telesni simptom znači ozbiljan problem, pažnja teško ostaje na običnom zadatku.
Neko pokušava da radi, ali u pozadini prati otkucaje srca. Druga osoba čita mejl, a istovremeno razmišlja kako će neko reagovati na njen odgovor. Treća pokušava da zaspi i satima analizira događaje iz prethodnog dana.
Koncentracija tada puca jer mozak iznova prebacuje pažnju sa zadatka na brigu.
Kod intenzivne anksioznosti javljaju se i osećaj nestvarnosti, udaljenosti od okoline i utisak da osoba funkcioniše automatski. Detaljnije smo objasnili kako izgledaju derealizacija i depersonalizacija.
Depresija utiče i na brzinu razmišljanja
Depresija nije samo tuga.
Kod dela ljudi pojavljuju se usporeno razmišljanje, slabija koncentracija, zaboravnost, teško donošenje odluka i osećaj da svaki mentalni zadatak zahteva mnogo više energije.
Čitanje postaje naporno. Odgovaranje na poruke se odlaže. Jednostavna odluka poput izbora šta kupiti ili kojim redom završiti obaveze traje mnogo duže nego ranije.
Problem je još izraženiji kada depresiju prati loš san. Umor, manjak energije i mentalna usporenost tada se preklapaju.
Manjak sna veoma brzo slabi fokus
U ovom klipu saznajte kakve sve posledice pored slabog fokusa nedostatak sna može da ima.
Koncentracija teško ostaje stabilna kada san danima nije kvalitetan.
Problem nije samo broj sati provedenih u krevetu. Isprekidan san, dugo uspavljivanje, buđenje tokom noći i poremećaji disanja tokom spavanja ostavljaju posledice sledećeg dana.
Osoba postaje sporija, lakše gubi pažnju i pravi greške koje inače ne pravi.
Poremećaji disanja tokom sna zaslužuju posebnu pažnju kada postoji glasno hrkanje, buđenje sa osećajem gušenja, jutarnja glavobolja ili jaka dnevna pospanost. Univerzitetski klinički centar Srbije ima poseban Kabinet za poremećaje disanja u snu, što govori koliko procena takvih problema pripada medicinskoj dijagnostici, a ne samo promeni navika pred spavanje.
Problemi sa koncentracijom ne znače da imate ADHD
ADHD se danas mnogo više pominje nego ranije, pa svaka rasejanost lako dobije istu etiketu.
Jedan period lošeg fokusa nije dovoljan za zaključak da osoba ima ADHD.
Kod procene se gleda širi obrazac. Važno je koliko dugo postoje teškoće sa pažnjom, organizacijom, završavanjem zadataka i impulsivnošću, kao i da li su slični problemi postojali ranije u životu.
ADHD se procenjuje kroz psihijatrijsku i psihološku procenu, uz razmatranje anksioznosti, depresije i drugih stanja koja mogu pratiti probleme sa pažnjom.
Razlika u istoriji simptoma je važna. Ako neko od škole ima problem sa organizacijom, rokovima, zaboravljanjem stvari i održavanjem pažnje, slika izgleda drugačije od naglog pada koncentracije posle perioda stresa ili neispavanosti.
Magla u glavi nekada dolazi iz fizičkog zdravlja
Probleme sa fokusom ne treba automatski pripisivati psihičkom stanju.
Umor, slabija koncentracija i usporeno razmišljanje prate i različita telesna stanja.
Anemija i nedostatak vitamina B12
Anemija smanjuje sposobnost krvi da prenosi dovoljno kiseonika do tkiva. Izražen umor i slabost zato utiču i na mentalni rad.
Nedostatak vitamina B12 dodatno utiče na nervni sistem. Uz umor se javljaju trnjenje, slabost, vrtoglavica i problemi sa pamćenjem ili koncentracijom.
Simptomi sami po sebi nisu dokaz da postoji manjak vitamina B12 ili gvožđa. Krvna slika i druge analize daju odgovor.
Nasumično uzimanje velikih doza suplemenata bez utvrđenog nedostatka ne rešava uzrok problema.
Štitasta žlezda utiče na energiju i mentalnu brzinu
Slabiji rad štitaste žlezde usporava mnoge funkcije organizma.
Pored umora i pospanosti, osoba ima osećaj mentalne usporenosti i teže se koncentriše. Istovremeno se javljaju zimogrožljivost, suva koža, zatvor, promena telesne težine ili druge tegobe.
Kombinacija više simptoma daje lekaru mnogo više informacija od samog osećaja „magle u glavi“.
Hormonske promene takođe utiču na pažnju
Tokom perimenopauze i menopauze deo žena prijavljuje zaboravnost, slabiji fokus i osećaj mentalne zamućenosti.
Promene sna, raspoloženja i nivoa hormona prepliću se, pa isti period života donosi više razloga za osećaj mentalnog umora.
Alkohol i pojedini lekovi utiču na pamćenje
Alkohol remeti formiranje novih sećanja, a veće količine dovode i do praznina u pamćenju.
Dugotrajnija upotreba dodatno pogoršava pažnju i mentalno funkcionisanje.
Pojedini lekovi izazivaju pospanost, usporenost ili slabiju koncentraciju. Posebno je važan vremenski odnos. Ako su tegobe počele nakon uvođenja nove terapije ili promene doze, lekaru je potreban taj podatak.
Propisana terapija se ne prekida samostalno zbog sumnje da utiče na koncentraciju. Procenu radi lekar koji poznaje razlog zbog kojeg je lek uveden.
Kada problemi sa koncentracijom zahtevaju pregled?
Povremeno zaboravljanje imena ili traženje ključeva nije isto što i progresivna promena koja remeti svakodnevni život.
Neurolog posebno procenjuje simptome kada se koncentracija i pamćenje pogoršavaju, kada drugi ljudi primećuju promenu ili kada osoba više ne obavlja rutinske zadatke kao ranije.
Dugotrajna mentalna magla, otežano usvajanje novih informacija, ponavljanje istih pitanja, problemi sa organizacijom i teško pronalaženje reči predstavljaju razloge za stručnu procenu.
Pregled je posebno važan kada:
- tegobe traju nedeljama i ne popravljaju se
- simptomi postaju izraženiji
- problem remeti posao ili učenje
- članovi porodice primećuju promenu
- osoba zaboravlja važne događaje ili procedure koje je ranije znala
- pojavljuju se problemi sa govorom ili orijentacijom
- uz mentalne tegobe postoje jaki neurološki simptomi
Nagla konfuzija i teškoće sa govorom nisu obična magla u glavi
Postoji velika razlika između postepene rasejanosti i simptoma koji počnu naglo.
Iznenadna promena govora, slabost ili trnjenje jedne strane tela, poremećaj vida, nestabilnost pri hodu ili izmenjeno stanje svesti zahtevaju hitnu procenu.
Naglo nastale smetnje govora, razumevanja, vida, ravnoteže ili slabost jedne strane tela spadaju među znake akutnog moždanog udara.
Takvi simptomi nisu za čekanje da prođu sami niti za pripisivanje stresu.
Kako lekar traži uzrok problema sa koncentracijom?
Procena počinje razgovorom o tome kada su tegobe počele i šta se još promenilo u istom periodu.
Važne informacije su:
- koliko dugo problem traje
- da li se pogoršava
- kakav je san
- koliko je prisutan stres
- da li postoje anksioznost ili depresivno raspoloženje
- koji lekovi se koriste
- koliko alkohola osoba konzumira
- da li su slični problemi postojali u detinjstvu
- da li postoje umor, slabost, promene težine ili drugi telesni simptomi
- da li drugi ljudi primećuju promenu
Izabrani lekar zatim procenjuje potrebu za laboratorijskim analizama ili pregledom specijaliste.
Krvna slika, gvožđe, vitamin B12, hormoni štitaste žlezde i druge analize ne rade se nasumično svakoj osobi. Izbor zavisi od simptoma, pregleda i zdravstvene istorije.
Šta pomaže kada uzrok nije ozbiljna bolest?
Rešenje zavisi od razloga zbog kojeg je koncentracija oslabila.
San prvo mora da bude stvarno dovoljan
Nekoliko dana odmora ne ispravlja mesece lošeg sna ako problem i dalje postoji svake noći.
Redovniji ritam spavanja, manje noćnih prekida i lečenje poremećaja sna vraćaju uslove u kojima mozak tokom dana normalno radi.
Manje prekida olakšava održavanje pažnje
Telefon, poruke, elektronska pošta, otvoreni prozori na računaru i razgovori ne ostavljaju pažnju na jednom mestu.
Rad na jednom zadatku tokom unapred određenog perioda smanjuje broj trenutaka u kojima mozak mora ponovo da hvata kontekst.
Praktičan primer je jednostavan. Trideset minuta rada bez notifikacija daje drugačije uslove za koncentraciju od trideset minuta tokom kojih telefon prekida zadatak šest puta.
Pauza pomaže kada mentalni umor raste
Koncentracija ne ostaje ista tokom više sati neprekidnog mentalnog rada.
Kratka pauza, promena aktivnosti i fizičko ustajanje prekidaju period mentalnog zamora. Poenta nije stalno prekidanje rada, već sprečavanje situacije u kojoj osoba sat vremena gleda u ekran bez stvarnog napretka.
Fizička aktivnost podržava i mentalno funkcionisanje
Redovno kretanje utiče na san, stres, raspoloženje i opšte zdravlje. Sve navedeno posredno utiče i na koncentraciju.
Efekat nije trenutan lek za maglu u glavi. Fizička aktivnost pripada osnovnoj rutini koja pomaže organizmu da bolje podnese mentalno opterećenje.
Lečenje anksioznosti ili depresije menja i koncentraciju
Ako najveći deo pažnje troše briga, napetost ili depresivna usporenost, samo tehnike produktivnosti neće ukloniti glavni problem.
Tada se radi na stanju koje remeti pažnju, a ne samo na posledici.
Suplementi nisu univerzalno rešenje
Internet je pun preparata koji obećavaju bolji fokus i pamćenje.
Situacija je drugačija kada laboratorija pokaže nedostatak vitamina B12 ili gvožđa. Tada se nadoknađuje utvrđen deficit prema preporuci zdravstvenog radnika.
Bez dokazanog nedostatka nema razloga pretpostaviti da će dodatna doza vitamina rešiti problem koji zapravo dolazi od nesanice, anksioznosti ili drugog uzroka.
Magla u glavi opisuje osećaj, a uzrok tek treba pronaći
Doktor Katarina Bajec objašnjava sve o magli u glavi i šta se stvarno dešava.
Dve osobe mogu koristiti potpuno isti izraz, a imati sasvim različite probleme.
Jedna je mesecima neispavana. Druga prolazi kroz jak period anksioznosti. Treća ima depresiju. Kod četvrte laboratorija pokaže anemiju, a kod pete pažnja pravi problem još od školskih dana.
Zato odgovor ne počinje suplementom niti brzom internet dijagnozom.
Prvo je važno utvrditi kada je promena počela, koliko traje, šta je prati i koliko utiče na svakodnevni život.
Najčešća pitanja
Zaključak
Problemi sa koncentracijom, magla u glavi i poteškoće sa pamćenjem nemaju jedan uzrok.
San, stres, anksioznost, depresija i mentalni umor predstavljaju veliki deo priče, ali nisu jedina objašnjenja. Lekovi, alkohol, ADHD i različita zdravstvena stanja takođe ulaze u procenu.
Najvažniji podatak je promena u odnosu na ranije stanje. Ako se fokus pogoršava, problem traje nedeljama ili počinje da remeti svakodnevne aktivnosti, potrebno je pronaći razlog umesto sve pripisati umoru.
