Procenjuje se da oko 2 odsto ljudi tokom života razvije poremećaj prejedanja, a onih koji povremeno jedu iz emocija ima neuporedivo više.
Posegnuti za čokoladom posle teškog dana sasvim je ljudski, ali kada ona postane jedini način da se smirite, hrana preuzima ulogu koju ne bi trebalo da ima.
Kod emotivnog prejedanja hrana postaje najbrži odgovor na osećanja koja neće da se stišaju, a taj obrazac se uči i može da se promeni.
Razliku između prave gladi i potrebe za utehom možete da naučite, i baš tu počinje promena.
Ključne tačke:
- Fizička glad raste postepeno, dok emocionalna dolazi naglo i traži tačno određenu hranu.
- Posle obroka iz prave gladi osećate sitost, a posle emotivnog najčešće krivicu.
- Najčešći okidači su usamljenost, dosada i anksioznost, ali i radosni događaji.
- Dnevnik hrane i raspoloženja brzo otkriva obrasce koje inače ne primećujete.
- Stroge zabrane obično pojačavaju želju za hranom koja teši.
- Gubitak kontrole i skrivanje hrane su znak da je vreme za stručnu pomoć.
Emotivno prejedanje ili prava glad: kako da prepoznate razliku
Telo i emocije šalju signale koji na prvi pogled liče. Oba kažu „jedi“. Ali način na koji dolaze, šta traže i kako se završavaju potpuno je različit.
Kako izgleda fizička glad
Fizička glad se javlja polako, obično nekoliko sati posle poslednjeg obroka. Stomak krči, koncentracija pada, postajete razdražljiviji.
Možete da sačekate pola sata bez muke, a prihvatate i običan sendvič, jabuku ili tanjir supe.
Kada se zasitite, prestajete. Nema razmišljanja o tome šta ste upravo pojeli.
Kako izgleda emocionalna glad
Emocionalna glad udari odjednom. Ne jede vam se bilo šta, već baš čokolada, čips ili pica.
Javlja se u glavi, kao misao koja ne prestaje, iako ume da zavara: nervoza i stres često prave stezanje u stomaku koje lako pomešate sa glađu.
Jedete brzo, gotovo automatski, i stajete tek kada je pakovanje prazno.
Prema smernicama Mayo klinike, pre zalogaja vredi napraviti kratku proveru stvarne gladi.
Ako ste jeli pre nekoliko sati, a stomak ne daje nikakve znake, verovatno niste gladni i želja će proći ako joj date malo vremena.
Emotivno prejedanje i okidači koje najčešće previdite
Iza svake epizode jedenja iz emocija stoji konkretan razlog, samo ga često ne primetimo jer posežemo za hranom umesto da razmislimo.
Usamljenost, dosada i anksioznost
Prema istraživanjima sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl, sprovedenom na 131 odrasloj osobi koja je tražila pomoć za mršavljenje, najčešći okidači prejedanja bili su usamljenost, dosada i anksioznost. Većina učesnika imala je takve epizode u skorije vreme, a kod osoba sa poremećajem prejedanja bile su znatno češće.
Prazan stan uveče. Skrolovanje bez cilja. Briga koja vas muči. To su trenuci u kojima se obično poseže za nepotrebnom hranom.
Stres, umor i iscrpljenost
Kada ste iscrpljeni, mozak traži najbrži izvor energije i nagrade. Ako je umor stalan, a posao vas troši danima, vredi da proverite i znake sagorevanja na poslu, jer ono često ide ruku pod ruku sa noćnim upadima u kuhinju.
Ponekad je apetit pojačan i fizički, naročito kada preskočite obroke ili spavate malo. Tada pomažu redovni obroci sa dovoljno proteina i vlakana, a svoju ulogu kao podrška imaju i preparati za kontrolu apetita.
U ponudi apoteka nalaze se dodaci sa vlaknima, hrom pikolinatom, 5-HTP i ekstraktom zelenog čaja, koji mogu da doprinesu dužem osećaju sitosti i stabilnijem nivou šećera u krvi. Imajte na umu njihovu granicu: smiriće apetit, ali ne i tugu ili nervozu, pa izbor dogovorite sa farmaceutom.
Kada okidač nije tuga, već radost
Kako navodi pregledni rad objavljen u časopisu Proceedings of the Nutrition Society, emocionalno jedenje nije vezano samo za negativna osećanja.
Neki ljudi više jedu kada su srećni, a neki pod stresom jedu manje nego inače. Slavlja, venčanja i porodični ručkovi zato takođe mogu da budu okidač, iako ih retko ko doživljava kao problem.
Šta da uradite pre nego što otvorite frižider
- Kada ste poslednji put jeli i da li stomak zaista daje znak?
- Da li biste sada pojeli jabuku ili vam treba baš jedna određena stvar?
- Šta ste osećali neposredno pre nego što se javila želja?
- Šta zapravo želite da dobijete od ove hrane: odmor, društvo ili mir?
Dnevnik koji otkriva obrasce
Kako objašnjava Nationwide Children’s Hospital, dnevnik raspoloženja i hrane pomaže da vidite koja vas osećanja guraju ka prejedanju. Zapisujete šta ste jeli, kada, kako ste se osećali i da li ste zaista bili gladni. Posle nekoliko dana obrazac obično izađe na videlo: posle sastanka sa šefom, nedeljom uveče, posle određenog telefonskog razgovora.
Kada znate okidač, lakše ga zamenite nečim drugim. Šetnja, hobi, vežba disanja ili poziv prijatelju neće uvek biti primamljivi kao kesa grickalica, ali ostavljaju bolji osećaj. Male navike koje čuvaju mentalno zdravlje imaju veći efekat nego što izgleda.
Bez zabrana i samokažnjavanja
Stroga zabrana omiljene hrane obično pojača želju za njom. Isto važi i za grižu savesti. Ako posle epizode sebi kažete da ste beznadežni, stres raste, a sa njim i potreba za utehom.
Jedno veče prejedanja ne poništava ništa. Sledeći obrok je nova prilika.
Emotivno prejedanje i poremećaj: gde je granica
Povremeno jedenje iz emocija je deo života i ne traži dijagnozu. Postoji, međutim, tačka posle koje više ne govorimo o lošoj navici.
Prema objašnjenju stručnjaka Klinike u Barseloni, emocionalna glad se javlja u periodima stresa ili tuge, ali bez potpunog gubitka kontrole i jakog kajanja.
Kod poremećaja prejedanja epizode se ponavljaju, osoba ne može da stane, često krije hranu i smenjuje prejedanje sa vrlo strogim dijetama.
- Epizode se javljaju više puta nedeljno i ne uspevate da ih zaustavite.
- Jedete u tajnosti i sklanjate ambalažu da je niko ne vidi.
- Posle jela osećate jak stid ili gnev prema sebi.
- Hrana je postala glavni način da „pregurate“ dan.
Najčešća pitanja
Reference
Clínic Barcelona. (2025, March 31). Binge eating disorder: When food becomes an emotional refuge.
https://www.clinicbarcelona.org/en/news/binge-eating-disorder-when-food-becomes-an-emotional-refuge
Mayo Clinic Staff. (2026, January 21). Weight loss: Gain control of emotional eating. Mayo Clinic.
https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/weight-loss/in-depth/weight-loss/art-20047342
Nationwide Children’s Hospital. (2025). Emotional eating: How to cope.
https://www.nationwidechildrens.org/family-resources-education/family-resources-library/emotional-eating-how-to-cope
Reichenberger, J., Schnepper, R., Arend, A. K., & Blechert, J. (2020). Emotional eating in healthy individuals and patients with an eating disorder: Evidence from psychometric, experimental and naturalistic studies. Proceedings of the Nutrition Society, 79(3), 290-299.
https://doi.org/10.1017/S0029665120007004
Wiedemann, A. A., Ivezaj, V., & Barnes, R. D. (2018). Characterizing emotional overeating among patients with and without binge-eating disorder in primary care. General Hospital Psychiatry, 55, 38-43.
https://doi.org/10.1016/j.genhosppsych.2018.09.003
