Neko prestane da odgovara na poruke. Otkazuje viđanja. Stan mu je sve neuredniji. Kasni na posao. Ne zanima ga ono o čemu je do juče mogao da priča satima. Spava do podne, a ipak kaže da je iscrpljen. Na pitanje šta mu je odgovara kratko, nervozno ili uopšte ne želi da razgovara.
Okolina onda pokušava da pronađe jednostavno objašnjenje. Lenj je. Ulenjila se. Postao je nezainteresovan. Samo sedi kod kuće. Treba joj društvo. Treba mu hobi. Mora malo da se pokrene.
Problem je što depresija zaista može da izgleda upravo kao povlačenje, razdražljivost, gubitak energije, poteškoće sa koncentracijom, poremećaj sna i gubitak interesovanja, a ne samo kao osoba koja je vidljivo tužna i plače.
Svetska zdravstvena organizacija depresivnu epizodu opisuje kroz depresivno raspoloženje ili gubitak zadovoljstva i interesovanja koji traju veći deo dana, gotovo svakog dana, najmanje dve nedelje. Uz to mogu da se jave problemi sa koncentracijom, osećaj krivice i bezvrednosti, beznađe, poremećaj sna, promene apetita, umor i misli o smrti.
Zato ćemo ovde manje govoriti o očiglednoj tuzi, a više o ponašanjima koja svakodnevno gledamo kod ljudi oko sebe i kojima često dajemo potpuno pogrešna imena.
Depresija nije samo tuga, a ponekad tuga uopšte nije ono što prvo primetite
Ako ste zamišljali depresiju kao neprekidno plakanje i otvoreno pokazivanje tuge, veliki broj ljudi neće se uklopiti u tu sliku. NHS među simptomima depresije navodi razdražljivost, gubitak motivacije, poteškoće sa donošenjem odluka, gubitak zadovoljstva, povlačenje iz društva, zapostavljanje hobija, umor, poremećaj sna i fizičke bolove.
I domaći psihijatri upozoravaju na istu stvar. Psihijatar i psihoterapeut dr Nataša Šikanić za N1 opisuje povlačenje od porodice i prijatelja, pad radne efikasnosti, probleme sa spavanjem, nedostatak energije, osećaj krivice i gubitak sposobnosti da osoba uživa u stvarima koje su joj ranije prijale.
Prof. dr Maja Pantović Stefanović iz UKCS za Euronews Srbija depresiju opisuje kao bolest sa mnogo različitih lica i naglašava da uz tugu mogu da se pojave gubitak interesovanja, poremećaji spavanja, promene telesne težine, glavobolje i bolovi u stomaku.
Drugim rečima, ponekad ćete depresiju prvo primetiti u sudoperi punoj neopranog posuđa, deset neodgovorenih poruka ili činjenici da osoba više nigde ne ide. Tek kasnije ćete shvatiti da problem nije bio u posuđu, telefonu ili izlasku.
1. Prestali ste da želite ono što ste nekada jedva čekali
To može da izgleda vrlo obično. To jest, da ne ukazuje na bilo kakav problem.
Više vam se ne gleda serija koju ste pratili. Ne želite da izađete. Ne zanima vas muzika. Trening koji vam je godinama prijao postaje obaveza. Ne javlja vam se prijateljima. Putovanje koje ste dugo planirali više vas posebno ne raduje.
NIMH gubitak interesovanja ili zadovoljstva u hobijima i aktivnostima navodi među glavnim simptomima depresije, a WHO gubitak zadovoljstva ili interesovanja stavlja uz depresivno raspoloženje kao jednu od dve osnovne karakteristike depresivne epizode.
Tu okolina lako napravi grešku.
Ako osoba odbije tri poziva na kafu, zaključak postane da joj nije stalo. Ako više ne želi da ide na trening, neko će reći da se ulenjila. Ako nema interesovanje za seks, partner može da pomisli da je problem u vezi.
Gubitak interesovanja za društvene aktivnosti i hobije, kao i smanjen seksualni nagon, poznati su simptomi depresije.
2. Ne odgovarate ljudima, a onda vam je sve neprijatnije da im se javite
Povlačenje iz društva može izgledati kao vrlo jednostavna odluka, ali izbegavanje kontakta sa prijateljima i smanjeno učestvovanje u društvenim aktivnostima NHS navodi među socijalnim simptomima depresije.
Često se napravi začarani krug. Nemate energije da odgovorite danas. Sutra vas je već neprijatno zato što niste odgovorili juče. Posle nedelju dana poruka deluje kao još jedna obaveza koju morate da objasnite.
Dr Nataša Šikanić za N1 opisuje upravo povlačenje i izbegavanje kontakta sa porodicom i prijateljima kao deo depresivnog stanja.
Okolina to može da pročita kao nezahvalnost, hladnoću ili nezainteresovanost.
Ako vam se neko blizak odjednom sve manje javlja, posebno ako zajedno sa tim primećujete promene sna, energije, apetita ili funkcionisanja, korisnije je pitati kako je nego odmah odlučiti šta njegovo ćutanje znači.
3. Sve vam je napornije, čak i stvari koje objektivno nisu velike
Depresivni umor nije isto što i običan umor posle loše prospavane noći. NIMH navodi umor, nedostatak energije i osećaj usporenosti među uobičajenim simptomima depresije, dok NHS navodi nedostatak energije, sporije kretanje ili govor i poremećaj sna.
Zato nekome tuširanje može da deluje kao projekat. Odlazak do prodavnice traži pripremu. Telefonski poziv se odlaže dva dana. Jednostavan poslovni mejl ostane otvoren sat vremena.
U knjizi The Noonday Demon, Endru Solomon je pokušao da iskustvo depresije objasni ljudima koji ga nisu imali. U svom poznatom TED govoru rekao je da „suprotno depresiji nije sreća, već vitalnost“.
Ta rečenica dobro pogađa deo problema koji okolina teško vidi. Osoba može znati šta treba da uradi i istovremeno osećati da nema kapacitet da to započne.
4. Počinjete da zaboravljate, grešite i ne možete da odlučite ni oko jednostavnih stvari
„Saberi se“ posebno loše zvuči kada je upravo sposobnost da se saberete deo problema.
Poeškoće sa koncentracijom, pamćenjem i donošenjem odluka nalaze se na NIMH listi čestih simptoma depresije.
Problem nije samo subjektivan osećaj. Sistematski pregled i meta-analiza 99 studija, od kojih je 69 uključeno u meta-analizu sa 4.639 pacijenata, pokazali su da je veliki depresivni poremećaj povezan sa kognitivnim teškoćama tokom akutne faze, ali i kod dela ljudi nakon povlačenja glavnih simptoma.
U svakodnevici to može izgledati kao ponavljanje iste rečenice dok čitate, zaboravljanje dogovora, stalno vraćanje na isti posao ili nemogućnost da donesete odluku koja vam je ranije bila banalna.
Sa strane takvo ponašanje lako dobije etiketu nemarnosti.
5. Razdražljivi ste i svi vam smetaju
Depresija ne mora uvek da bude tiha.
NIMH među mogućim simptomima navodi razdražljivost, frustraciju, nemir i pojačanu ljutnju. NHS takođe navodi razdražljivost i netoleranciju prema drugima.
U Srbiji je o tome vrlo slikovito govorila i pevačica Snežana Đurišić. Opisujući sopstveno iskustvo depresije za RTS Ordinaciju, rekla je da joj je prijala samoća i da su joj u jednom periodu smetali i najbliži. U istoj emisiji prof. dr Milan Latas iz UKCS objasnio je da su tuga i gubitak mogućnosti uživanja ključni znaci depresije, dok je volja često izrazito smanjena.
Ako ste poslednjih mesec dana postali osoba kojoj „svi idu na živce“, vredi pogledati i šta se još promenilo. Spavate li drugačije? Imate li energije? Radujete li se nečemu? Povlačite li se?
6. Spavate deset sati i budite se iscrpljeni ili ne možete da spavate uopšte
Depresija može biti povezana i sa nesanicom i sa preteranim spavanjem. Neki ljudi teško zaspe ili se bude veoma rano, dok drugi spavaju znatno duže nego ranije.
U primeru koji je za N1 opisala dr Nataša Šikanić, jedan pacijent je sve teže uspavljivao, rano se budio i imao osećaj da se ujutru budi umorniji nego što je bio prethodne večeri.
Zbog toga rečenica „samo ti treba da se naspavaš“ ne objašnjava mnogo ako osoba već spava, a iscrpljenost se ne menja.
Ako vas posebno zanimaju poremećaji sna, na Destigma.rs smo već detaljnije objasnili najčešće poremećaje spavanja i načine na koje se razlikuju.
7. Prestajete da vodite računa o sebi i prostoru u kojem živite
Jedan od znakova koji porodica često vidi pre same osobe jeste zapostavljanje svakodnevne brige o sebi.
NHS u smernicama za prepoznavanje depresije kod bliske osobe navodi lošu ličnu higijenu, slabiju brigu o sebi i zapostavljanje doma.
Takva promena je važnija ako osoba ranije nije tako živela.
Jedan neuredan dan nije dokaz depresije. Ni nedelja u kojoj nemate volje da sklonite veš ne predstavlja dijagnozu. Kod depresivne epizode posmatraju se trajanje, kombinacija simptoma i njihov uticaj na svakodnevno funkcionisanje.
Zato je promena obrasca važnija od jedne pojedinačne navike.
8. Telo počinje da se žali zajedno sa vama
Glavobolja, bolovi, grčevi ili digestivne tegobe ponekad se pojavljuju zajedno sa depresijom. NIMH navodi fizičke bolove, glavobolje, grčeve i digestivne probleme bez jasnog fizičkog uzroka među simptomima koji mogu pratiti depresiju.
Dr Maja Pantović Stefanović je za Euronews Srbija među mogućim manifestacijama pomenula i somatske simptome kao što su glavobolja i bol u stomaku.
Naravno, fizički simptom ne treba automatski pripisivati psihičkom stanju. Bol, promena težine, problemi sa varenjem ili iscrpljenost mogu imati različite medicinske uzroke i zaslužuju odgovarajuću procenu.
9. Sve češće mislite da ste drugima teret
Depresija menja način na koji osoba procenjuje sebe i budućnost. WHO među simptomima navodi preteranu krivicu, nisko samopoštovanje, beznađe i misli o smrti ili suicidu.
Dr Šikanić opisuje osećanje bezvrednosti, bespomoćnosti i bezperspektivnosti kao prateće simptome depresivnog stanja.
Rečenice poput „svima bi bilo lakše bez mene“, „samo vam pravim probleme“, „nema od mene ništa“ ili „ne vidim kako ovo može da bude bolje“ zato ne treba automatski odbaciti kao dramatizovanje.
Ako se pojave misli o samopovređivanju ili samoubistvu, potrebna je hitna podrška.
U Srbiji možete pozvati Hitnu pomoć na 194 ili 112.
Centar Srce pruža emotivnu podršku svakog dana od 14 do 23 časa na besplatnom broju 0800 300 303, putem mejla i četa.
Depresija može da se javi i kada ne postoji očigledan razlog
Gubitak bliske osobe, raskid, otkaz, bolest, finansijski problemi i drugi teški događaji mogu prethoditi depresiji. Ipak, kod svake osobe ne mora postojati jedan događaj koji može jasno da se označi kao uzrok.
NHS navodi da životni događaji poput gubitka bliske osobe ili posla mogu biti okidači, ali i da se depresija može javiti bez očiglednog razloga.
Slično objašnjava i psihijatar prof. dr Milan Latas. U razgovoru za RTS naveo je da uzrok ponekad može biti očigledan, poput razočaranja ili gubitka drage osobe, dok se bolest u drugim slučajevima javlja bez konkretnog povoda.
Zbog toga posao, partner, porodica, stan ili finansijska sigurnost ne mogu da posluže kao dokaz da neko ne može imati depresiju. Procena se zasniva na simptomima, njihovom trajanju, intenzitetu i uticaju na svakodnevno funkcionisanje.
Poređenje sa ljudima kojima je „gore“ ne govori koliko su ozbiljni nečiji simptomi
Rečenica „drugima je mnogo gore“ ne daje odgovor na pitanje da li osoba ima depresivne simptome niti koliko joj oni otežavaju svakodnevni život.
Neko može imati stabilan posao i porodicu, a istovremeno nedeljama imati ozbiljne probleme sa spavanjem, izgubiti interesovanje za gotovo sve aktivnosti, teško se koncentrisati i jedva obavljati svakodnevne obaveze. Činjenica da druga osoba prolazi kroz drugačije ili teže životne probleme ne menja te simptome.
Poređenje može i da oteža traženje pomoći ako osoba zaključi da njene tegobe nisu dovoljno ozbiljne da bi se nekome obratila.
Stigma je jedan od stvarnih problema u oblasti mentalnog zdravlja. UNICEF Srbija navodi da je oko 16 odsto mladih uzrasta od 16 do 17 godina u Srbiji ranjivo kada je reč o mentalnom zdravlju i da im može biti potrebna stručna pomoć. Ograničen pristup uslugama mentalnog zdravlja i stigma navedeni su kao ozbiljne prepreke.
Kako razgovarati sa osobom kod koje primećujete promene?
Porodica i prijatelji ne treba sami da postavljaju dijagnozu. Mogu, međutim, da primete da se neko promenio i da započnu razgovor bez osuđivanja i pritiska.
NHS savetuje da bliske osobe pokažu da im je stalo, saslušaju osobu bez osuđivanja, ostanu u kontaktu, budu strpljive i ohrabre je da razgovara sa lekarom.
Umesto saveta „moraš više da izlaziš“, razgovor može početi konkretnim zapažanjem.
- „Primećujem da se poslednjih nedelja mnogo manje viđaš sa ljudima. Kako si?“
- „Vidim da ti je u poslednje vreme teško da završiš stvari koje si ranije normalno radio.“
- „Ako želiš da razgovaraš, saslušaću te.“
- „Ako želiš da zakažeš razgovor sa stručnjakom, mogu da ti pomognem oko toga.“
Važno je i prihvatiti da osoba možda neće odmah želeti da razgovara. Podrška ne zahteva da problem bude rešen u jednom razgovoru. Ostati u kontaktu i ponovo se javiti može biti važnije od pokušaja da se odmah pronađe savet za svaki simptom.
Kada simptomi postaju razlog za razgovor sa stručnjakom?
Povremena tuga, loše raspoloženje ili nekoliko teških dana ne znače automatski depresiju. Razlika se procenjuje prema simptomima, njihovom trajanju i uticaju na svakodnevni život.
WHO navodi da tokom depresivne epizode sniženo raspoloženje ili gubitak zadovoljstva i interesovanja traju veći deo dana, gotovo svakog dana, najmanje dve nedelje. Mogu se javiti i slabija koncentracija, osećaj krivice ili bezvrednosti, beznadežnost, poremećaji sna, promene apetita, izražen umor i misli o smrti ili samoubistvu.
Psihijatar i psihoterapeut dr Nataša Šikanić za N1 objašnjava da povremena tuga i neraspoloženje sami po sebi ne znače da osoba ima depresivni poremećaj. Kao važan znak navodi simptome koji traju najmanje dve nedelje i ometaju svakodnevno funkcionisanje.
Razgovor sa stručnjakom posebno je važan kada simptomi ne prolaze, postaju izraženiji ili počnu da utiču na posao, školu, odnose sa drugim ljudima, spavanje, ishranu i osnovne svakodnevne obaveze.
Ako se jave misli o samoubistvu ili samopovređivanju, ne treba čekati da prođu dve nedelje niti posmatrati da li će stanje samo da se popravi. Potrebno je odmah potražiti stručnu pomoć.
Depresija se leči i postoji više mogućnosti
Depresija može da se leči na više načina, a izbor terapije zavisi od toga koliko su simptomi izraženi, koliko dugo traju, koliko remete svakodnevni život i da li je osoba ranije imala slične epizode.
U obzir se uzimaju i druga zdravstvena stanja, lekovi koje osoba već koristi, prethodno iskustvo sa terapijom i procena stručnjaka nakon razgovora i pregleda.
Američko psihijatrijsko udruženje navodi psihoterapiju i antidepresive među osnovnim mogućnostima lečenja depresije. Kod nekih osoba dovoljan je jedan oblik terapije, dok se kod drugih psihoterapija i lekovi kombinuju. Plan se tokom lečenja može menjati u zavisnosti od toga kako se simptomi povlače i kako osoba podnosi terapiju.
Psihoterapija
Psihoterapija obuhvata različite stručne pristupe kojima se radi na problemima povezanim sa raspoloženjem, ponašanjem, načinom razmišljanja, odnosima sa drugim ljudima i reakcijama na stresne događaje.
Cleveland Clinic među terapijama koje se koriste kod depresije navodi kognitivno bihejvioralnu terapiju, interpersonalnu terapiju i bihejvioralnu aktivaciju.
- Kognitivno bihejvioralna terapija bavi se obrascima mišljenja i ponašanja koji mogu doprinositi održavanju simptoma.
- Interpersonalna terapija usmerena je na odnose, životne promene, gubitke i druge probleme koji mogu biti povezani sa raspoloženjem.
- Bihejvioralna aktivacija koristi plansko i postepeno vraćanje aktivnostima koje je osoba zapostavila ili potpuno napustila tokom depresivne epizode.
Izbor psihoterapijskog pristupa zavisi od problema koji su najizraženiji, potreba osobe i procene terapeuta. Nekome će centralni problem biti povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti, dok će kod druge osobe veći deo rada biti usmeren na negativne obrasce mišljenja, odnose ili posledice teškog životnog događaja.
Antidepresivi
Antidepresivi se koriste kada stručnjak proceni da farmakološka terapija može da bude korisna. Postoji više grupa lekova, a izbor konkretnog preparata zavisi od simptoma, drugih bolesti, lekova koje osoba već uzima, prethodnog odgovora na terapiju i mogućih neželjenih dejstava.
MedlinePlus navodi da antidepresivima može biti potrebno nekoliko nedelja da pokažu puni efekat. San, apetit ili koncentracija kod nekih osoba mogu početi da se popravljaju pre nego samo raspoloženje.
Ako prvi lek ne donese dovoljno poboljšanja, lekar može prilagoditi dozu, zameniti lek ili promeniti terapijski plan. Samostalno prekidanje ili menjanje antidepresiva nije dobra ideja, jer nagli prekid određenih lekova može izazvati tegobe i pogoršanje simptoma.
Kombinovanje psihoterapije i lekova
Psihoterapija i antidepresivi mogu da se koriste zajedno. Johns Hopkins Medicine navodi da lečenje depresije može uključivati lekove, psihoterapiju ili kombinaciju oba pristupa.
Kombinovana terapija može biti posebno važna kada su simptomi izraženiji, dugo traju ili značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje. Tokom kontrola prati se raspoloženje, san, energija, koncentracija, obavljanje svakodnevnih obaveza, odnosi sa drugim ljudima i eventualna neželjena dejstva terapije.
Šta raditi kada terapija ne pomaže?
Nedovoljan odgovor na prvi tretman nije neuobičajen i ne znači da dalje mogućnosti ne postoje.
Nekada je potrebno promeniti antidepresiv, prilagoditi dozu, promeniti psihoterapijski pristup ili kombinovati više metoda.
Kod depresije koja ne reaguje dovoljno na standardne tretmane psihijatar može razmatrati dodatne mogućnosti. Johns Hopkins Medicine među metodama koje se koriste kod terapijski rezistentne depresije navodi transkranijalnu magnetnu stimulaciju, elektrokonvulzivnu terapiju i određene terapije zasnovane na ketaminu.
Takvi postupci nisu namenjeni svakoj osobi sa depresijom. Njihova primena zavisi od težine stanja, prethodnog lečenja, zdravstvenog stanja pacijenta i procene specijaliste.
Stručna procena je neophodna
Simptomi poput umora, nesanice, slabe koncentracije, gubitka energije i promena raspoloženja mogu da se jave kod depresije, ali i kod drugih zdravstvenih problema.
Zbog toga dijagnoza ne bi trebalo da se zasniva samo na tome koliko se stavki sa internet liste simptoma poklapa sa onim što osoba oseća.
Tokom procene stručnjak pita kada su tegobe počele, koliko dugo traju, koliko su izražene i koliko utiču na posao, školu, odnose, spavanje i svakodnevne obaveze. Važne su i informacije o prethodnim epizodama, drugim bolestima, lekovima, alkoholu i drugim supstancama, kao i promenama koje su se dogodile pre pojave simptoma.
Posebno je važno proveriti da li su se ranije javljali periodi izrazito povišenog raspoloženja, znatno smanjene potrebe za snom, pojačane aktivnosti ili impulsivnog ponašanja. Takvi podaci mogu ukazati da je potrebna procena bipolarnog poremećaja, što menja pristup lečenju.
Po potrebi se proveravaju i mogući telesni uzroci simptoma. Određeni poremećaji funkcije štitaste žlezde, druga oboljenja, nedostaci određenih nutrijenata i pojedini lekovi mogu izazvati tegobe koje liče na depresivne simptome.
Najveća greška je kada karakterom pokušavamo da objasnimo simptom
Lenj. Hladan. Nezahvalan. Dramatična. Sebična. Neodgovoran.
Ponekad će neka od tih procena biti samo procena karaktera. Ali iza ponašanja koje tako nazivamo mogu da stoje stoje umor, gubitak interesovanja, kognitivne poteškoće, povlačenje, razdražljivost ili osećaj bezvrednosti koji su poznati simptomi depresije.
U Srbiji je Udruženje psihijatara Srbije upozorilo na stigmatizaciju i naglasilo značaj podrške porodice, prijatelja i kolega.
Udruženje psihijatara Srbije je 2025. godine procenilo da oko 250.000 ljudi u Srbiji živi sa depresijom, uz poruku da su pravovremena dijagnoza, odgovarajuće lečenje i smanjenje stigme važni za smanjenje posledica bolesti.
Možda zato sledeći put kada neko mesecima „nije svoj“ ne treba prvo pitati zašto se ne potrudi više.
Bolje pitanje je mnogo jednostavnije.
Kako si stvarno?
Za kraj
Depresija se ponekad vidi kao tuga, ali može da se sakrije iza povlačenja, ćutanja, razdražljivosti, neurednog stana, odlaganja obaveza, zaboravljanja, poremećaja sna, fizičkih tegoba i potpunog gubitka interesovanja za stvari koje su nekada bile važne. Sve te promene nalaze se među priznatim emocionalnim, kognitivnim, fizičkim ili bihejvioralnim simptomima depresije.
Zato problem ne rešavamo rečenicom „nađi neku zanimaciju“. WHO navodi strukturisane psihološke tretmane koji imaju dokaze o efikasnosti, a kod dela ljudi primenjuju se i lekovi prema stručnoj proceni.
Ako ste se prepoznali u većem broju opisanih promena i one traju nedeljama ili vam ozbiljno otežavaju posao, odnose, higijenu, san ili svakodnevne obaveze, razgovor sa zdravstvenim stručnjakom treba da obuhvati koje simptome imate, kada su počeli, koliko su izraženi i koliko često se pojavljuju.
Ako vi ili neko pored vas razmišlja o samoubistvu ili postoji neposredna opasnost od samopovređivanja, pozovite Hitnu pomoć na 194 ili broj 112 za hitne intervencije.
Izvori
- NICE – Depression in adults: treatment and management, Recommendations
- PubMed – Behavioral activation for depression: A comprehensive systematic review and meta-analysis, 2026
- Danas – Depresija: 5 zabluda o mentalnom poremećaju s kojim se mnogi suočavaju, dr Romana Despetović Jotanović
- NHS – Depression in adults, Overview
- RTS – Prof. dr Milan Latas o prepoznavanju depresije i mogućim uzrocima
- UNICEF Srbija – Kako da brineš o svom mentalnom zdravlju?
- UNICEF Srbija – Nisi ti loš(a), loše ti je
- NHS – How to help someone with depression
- World Health Organization – Depressive disorder (depression)
- N1 – Kako razlikovati anksioznost od depresije i šta ako ne krenemo odmah s lečenjem?, dr Nataša Šikanić
- American Psychiatric Association – What Is Depression?
- Cleveland Clinic – Depression: Symptoms, Types and Treatment
- MedlinePlus – Antidepressants
- Johns Hopkins Medicine – Depression
- Johns Hopkins Medicine – Treatment-Resistant Depression
