Već je svima odavno jasno da živimo u vremenu sve veći izazov postaje očuvanje svog zdravlja.
Fizičkog, ali pre svega – mentalnog.
Konstantan stres, manjak empatije, razumevanja i podrške, borba za egzistenciju i jedan opšti osećaj nebezbednosti života u Srbiji, neki su od uzroka zbog kojih se sve veći broj građana Srbije, a pre svega mladih, bori sa nekim oblikom anksizonosti, depresije, ili makar osećaja teskobe, nemira, manjka samopouzdanja i osećaja niže vrednosti.
Kada ostanete sami sa sobom i osetite kako vas nešto pritiska iznutra, da ste nemirni, izgubljeni, dekoncentrisani i tužni bez konkretnog razloga, to je tiha, ali jasna i oštra pobuna vašeg bića koje traži pažnju i podršku.
Poljuljano mentalno zdravlje nije znak slabosti, već je, nažalost, danas, u ovim prilikama, to zapravo znak da ste živi, da ste osećajni, empatični, odgovorni.
Ili da vam je, jednostavno, svega previše ili da ne znate kuda i kako dalje.
Teško je odmah sve to prepoznati i priznati, a to je prvi, najteži i najhrabriji korak ka oporavku.
Međutim, prepreka na koju mnogi nailaze i kada se odluče da potraže pomoć jeste nedoumica kome se obratiti – psihologu, psihoterapeutu ili psihijatru?
Upravo zato je ovaj tekst i nastao – da vas osnaži, pokaže da niste sami, ali i da vam razreši svaku nedoumicu o tome koja je razlika između ova tri stručnjaka za mentalno zdravlje i šta od koga od njih možete da očekujete.
1. Psiholog
Ko je to i kako doći do njega?
Psiholog ima akademsku diplomu (master, retko i doktorsku – MSc, PhD ili PsyD) iz psihologije, ali nije lekar, te u Srbiji ne propisuje lekove.
Obučava se za dijagnostiku mentalnih i emotivnih poteškoća, testiranje (npr. skale za anksioznost, testove ličnosti), zatim za primenu psihoterapijskih tehnika poput kognitivno-bihevioralne (CBT) ili psihodinamske terapije.
Do psihologa se dolazi na više načina:
- Preko preporuke lekara opšte prakse,
- Preko lične preporuje ili online, kroz sajtove udruženja psihologa gde su često jasno istaknuti sertifikati, licence i primenjene terapijske metode.
Važni je da znate da neki psiholozi pružaju i besplatne prve konsultacije.
Kako izgleda prvi razgovor i šta očekivati
Prvi razgovor, poznat i kao „intake” intervju, traje do sat vremena.
To je faza upoznavanja, tokom koje psiholog od vas prikuplja informacije o simptomima, životnim okolnostima, istoriji (porodičnoj, obrazovnoj, emotivnoj), kao i okolnostima koje pogoršavaju ili olakšavaju stanje.
Pre ili tokom sesije moguće je popunjavanje upitnika, obrasca o mentalnom i /ili fizičkom zdravlju i objašnjenje pravila poverljivosti.
Vi možete i bilo bi poželjno da tada pitate psihologa sve što vas zanima o stilu terapije, trajanju sesija, očekivanjima i mogućnostima promene.
Veoma je važno da psiholog kod vas izazove osećaj poverenja. Ako se to ne desi, uvek možete promeniti stručnjaka.
Kasnije sesije već vode u proces rada na mislima, preispitivanja obrazaca ponašanja, emocionalne podrška i vežbi.
Kada se obratiti psihologu i koje su njegove mogućnosti
Psiholog je idealan kada se borite sa
- stresom, anksioznošću, blažom depresijom,
- problemima sa samopouzdanjem, donošenjem odluka, anksioznošću vezanoma za školu, posao, studije,
- emotivnim krizama kao što su gubitak, raskid, promene identiteta,
- imate želju za ličnim razumevanjem i razvojem,
- traume koje želite da razumete i prevaziđete kroz razgovor .
Psiholog može:
- postaviti dijagnozu mentalnog stanja,
- koristiti psihoedukaciju i tehnike upravljanja stresom i anksioznošću,
- primeniti terapije (CBT, psihodinamska, porodična),
- pružiti kontinuiranu podršku i smernice za promenu ponašanja i misli,
- raditi testiranja ličnosti, emocionalnih funkcija i kognitivnih sposobnosti.
Nadležnost psihologa nije da:
- propisuje lekove,
- radi medicinske dijagnostike
- leči teške psihoze, težnju ka suicidu ili biološke poremećaje.To je već u domenu psihijatra
2. Psihoterapeut
Ko je to i kako ga naći
Pojam „psihoterapeut” odnsi se na različite stručnjake. To mogu biti psiholozi, psihijatri, socijalni radnici, ali svi moraju imati završen specijalizovan program iz psihoterapije, najčešće višegodišnji uz superviziju i sertifikaciju .
U Srbiji, ljudi koji prođu takvu edukaciju, najčešće se nazivaju „licenciranim psihoterapeutima” i mogu biti članovi udruženja poput, Saveza društva psioterapeuta Srbije.
Do njih se najčešće stiže preporukama, pretragom po metodama psihoterapije (npr. EMDR, gestalt, bračna terapija), ili putem stručnih portala.
Prvi sastanak i šta očekivati
Prvi susret je sličan kao kod psihologa, ali sa naglaskom na dublje razumevanje emocionalnih obrazaca, prošlih traumi i vaših unutrašnjih iskustava.
Popunjavaju se obrasci, definiše okvir terapije (dužina, učestalost, cena, metode), kao i postupak za poverljivost i zaštitu podataka.
Psihoterapeut bi trebalo da vas ohrabri da postavljate pitanja o stilu rada i procesu. Fokus je na tome da se osećate sigurno i osnaženo, jer će, verovatno, mnoge teme biti emotivno intenzivne.
Kada potražiti psihoterapeuta?
Obratite mu se kad imate:
- duboke traume, kompleksne veze, porodične konflikte,
- potrebe za specifičnim metodama (npr. EMDR za traumu, gestalt, porodična terapija),
- probleme u intimnim i socijalnim odnosima,
- teže emotivne obrasce, kao što su ponavljajuće destruktivne veze, samopovređivanje ili stalnu konfuziju identiteta,
- želju za dugoročnim ličnim rastom i dubljom introspekcijom.
Psihoterapeut može da vam pomogne kroz:
- strukturisani, ciljano vođeni terapeutski rad,
- tehnike za obradu traume (CBT + EMDR),
- razvoj emocionalne samosvesti, uravnoteženja,
- izgradnju zdravih obrazaca u vezama i samoprihvatanju.
Psihoterapeut može i preporučiti psihijatra ukoliko proceni da je neophodna farmakoterapija ili dodatna medicinska procena.
3. Psihijatar
Ko je i kako ga naći?
Psihijatar je doktor medicine, koji je završio i specijalizaciju iz psihijatrije, koja traje četiri godine posle završenog Medicinskog fakulteta.
Obučava se u dijagnostici, farmakologiji, biologiji mentalnih stanja, često koristi i psihoterapiju. Na psihijatra upućuje lekar opšte prakse ili psiholog.
Pre odlaska kod psihijatra, naročito ako tražite stručnjaka privatno, van državnog zdravstvenog sistema, važno je da proverite da li je registrovan u Lekarskoj komori, te da li je specijalista psihijatar.
Prvi razgovor i šta očekivati
Prvi pregled kod psihijatra uključuje:
- Anamnezu: porodičnu i ličnu istoriju, fizičko zdravlje, pitanja o postojećoj terapiji, traumatičnim događajima i socijalnom kontekstu u kome živite.
- Inspitivanje mentalnog stanja: Psihijatar utvrđuje kako razmišljate, osećate, vaše ponašanje, percepciju, logiku
- Moguće je da vas psihijatar uputi na laboratorijske analize, neuroimidžing, fizikalni pregled, da bi se isključili organski uzroci, kao što je, na primer, hormonski dizbalans.
- Na osnovu svega toga psihijatar postavlja dijagnozu i razmatra opcije lečenja, uključujući lekove i/ili razgovorne terapije.
Temeljni pregled bi trebalo da traje: od 45 min do preko sat vremena u zavisnosti od kompleksnosti stanja.
Kada se obratiti i koje su mogućnosti
Psihijatar je neophodan ako:
- imate težu depresiju, bipolarne epizode, psihotične simptome (halucinacije, paranoidne ili suicidne misli), ili ozbiljne samopovređivačke impulse ,
- anksioznost je toliko intenzivna da ometa svakodnevni život,
- simptome koji se ne povlače razgovorom,
- je potrebno je prvi put razmotriti farmakoterapiju,
- postoje biološki ili organski faktori (npr. tiroidni poremećaji, neurološke osnove).
Psihijatar može:
- propisivati i nadgledati luzimanje lekova (antidepresivai, anksiolitika stabilizatora raspoloženja),
- preporučiti dodatne medicinske testove,
- obezbediti psihoterapijske intervencije (ako ima tu edukaciju),
- koordinirati multidisciplinarno lečenje, često u saradnji sa psihologom, socijalnim radnikom, psihoterapeutom .
Da li je dobro raditi sa više stručnjaka istovremeno?
U mnogim slučajevima, najefikasniji put ka unapređenju mentalnog zdravlja nije oslanjanje na jednog stručnjaka, već saradnja između psihijatra i psihologa ili psihoterapeuta. Ovakav timski rad naziva se „kombinovani pristup” daje najbolje rezultate, posebno kod kod kompleksnijih mentalnih stanja.
Kombinovani pristup podrazumeva da uglavnom radite sa psihijatrom koji procenjuje da li su potrebni lekovi i prati biološki aspekt stanja, zatim psihologom koji je tu da sprovede razgovornu terapiju, testiranja i pomogne vam da razumete svoje misli i emocije, i/ili psihoterapeutom koji vodi dublji terapeutski proces, posebno kada su u pitanju traume, kompleksni odnosi i ponavljajući obraci ponašanja.
Oni mogu, uz vašu saglasnost, međusobno komunicirati i zajedno pratiti vaš napredak.
Kombinovani pristup je posebno koristan kada:
- Imate srednje do teške simptome, poput anksiozno-depresivnih stanja, suicidalnih misli, poremećaja raspoloženja ili traume.
- Terapija razgovorom nije dovoljna sama po sebi, na primer ako ne možete da spavate, ne funkcionišete na poslu, imate napade panike.
- Lekovi olakšavaju simptome, ali je potrebna i psihološka obrada korena problema.
- Imate komorbidna stanja, recimo kombinaciju anksioznosti, depresije i poremećaja ličnosti.
- Želite svestranu podršku, koja pokriva i telo, i misli, i emocije.
U nekim slučajevima, jedan stručnjak je psihijatar, ali je i psihoterapeut, ili psiholog vodi duboku terapiju.
Ako radite sa više stručnjaka, posebno je važno da postoji redovna i jasna komunikacija između njih, čak i ako nisu iz iste ustanove.
Znajte da kombnovani prostu nije znak da ste „težak slučaj”, već pokazatelj da želite celovit i odgovoran pristup sebi.
Ovakva saradnja među stručnjacima obezbeđuje brži oporavak, smanjuje rizik od povratka problema i omogućava dublje razumevanje sebe.
U Srbiji, kombinovani pristup je sve češći model rada, posebno u privatnim praksama i boljim ustanovama.
Ukoliko osećate da vam jedna forma pomoći nije dovoljna, vi niste neuspešni, već hrabri, jer želite više.
Želite da razumete sebe do kraja i da se suočite sa svim problemima i dobijete kompletnu sliku svog stanja I to je najzdravija odluka koju možete doneti.
Traženje pomoći nije slabost, već snaga i odgovornost prema sebi
Priznanje da nam treba pomoć stručnjaka da bismo se pobrinuli o svom mentalnom zdravlju jeste jedan izuzetno hrabar čin. A još je hrabrije reći to naglas.
Međutim, ta hrabrost otvara put ka olakšanju i kvalitetnijem i rasterećenijem životu. Ona je znak da ne želite da odustanete i da ste tek spremni za borbu.
Kao što odete kod lekara kada imate temperaturu ili kod zubara kada vas boli zub, odlazak kod stručnjaka koji se bavi mentalnim zdravljem način je da iskoristite svoje pravo da se pobrinete za svoju dušu i svoj um.
Posle prvog razgovora, videćete kako će sve već biti lakše. Svaka naredna poseta donosiće sve više olakšanja, a ako imate dobrog terapeuta, i radost i želju za novim znanjima o sebi.
Bez obzira na to da li vam pomoć treba jer se borite sa teškim mentalnim stanjima, ili samo želite da radite na sebi i ostavrite svoj pun potencijal, važno je da se borite. Važno je da radite i da verujete. Samo ne ostajte tamo gde vam je preteško.
Ne obazirite se na ljude, oni će uvek pričati. Ni na društvo koje misli da svi moramo biti savršeni. Niko ne zna kako je vama kada ostanete sa samima sobom.
A baš tada – zaslužujete da vam bude najbolje.
