Budite se umorni iako spavate osam sati? Imate problema sa koncentracijom na poslu, a ono što ste ranije sa lakoćom radili, sada zahteva suviše napora i vremena?
Pored toga ste bezvoljni, zabrinuti, misli vam lutaju i osećate potrebu za odmorom, ali nikako ne možete da se opustite?
Sve ovo ne znači da ste lenji i nezainteresovani, već je verovatnije da patite od burnout sindroma.
U ovo stanje se ne upada odjednom, već se u njega klizi polako i neprimetno, dok vas potpuno ne obuzme i ne počne ozbiljno da utiče na kvalitet vašeg života, raspoloženje i učinak na radnom mestu.
Nedovoljna svest o sindromu sagorevanja veoma je opasna, jer u našem društvu on nije priznat kao mentalno stanje koje zahteva određene mere i rad na sebi.
Uglavnom se identifikuje sa premorom, ali to je premor koji ne prolazi šta god uradili.
Važno je znati da niste jedini i niste sami. Prvi korak ka vraćanju energije i motivacije je prepoznavanje i priznavanje problema.
Šta je burnout sindrom?
Svetska zdravstvena organizacija definiše burnout sindrom kao kompleksno stanje povezano sa radom, koje proizilazi iz dugotrajnog, neuspešno kontrolisanog stresa na radnom mestu.
On utiče na način funkcionisanja u svakodnevnom životu i javlja se kod osoba koje su posvećene poslu, imaju velika očekivanja od sebe, kritične su prema sebi i retko traže pomoć.
Sagorevanje na poslu može doživeti svako,ukoliko se ne prepoznaju prvi znaci i ne odreaguje se na njih pravovremeno i adekvatno.
Kako razlikovati burnout od klasičnog stresa i depresije?
- Burnout je hronično stanje koje nastaje usled dugotrajnog stresa, a osobe koje od njega pate izrazito su iscrpljene i bez motivacije.
- Stres je kratkotrajan odgovor na određene izazove ili strahove i često prolazi nakon što se problem reši.
- Depresija ne mora biti povezana sa poslom i ovo stanje uključuje duboku tugu i potpuni gubita interesa za sve aktivnosti.
Simptomi sindroma sagorevanja
Burnout sindrom može se manifestovati na različite načine i uključuje širok spektar simptoma.
1. Fizički simptomi
- Hronični umor i iscrpljenost
- Nesanica
- Glavobolje i bolovi u mišićima
- Pad imuniteta i česte infekcije
- Promene u apetitu i težini
2. Emocionalni simptomi:
- Osećaj beznadežnosti i bespomoćnosti
- Gubitak motivacije
- Povećana nervoza i frustracija
- Osećaj neuspeha i sumnja u sebe
- Depresija i anksioznost
3. Promene u ponašanju
- Povlačenje iz društvenih aktivnosti
- Odlaganje obaveza i smanjena produktivnost
- Prekomerno konzumiranje hrane, alkohola i drugih opijata kao bekstvo od suočavanja
- Izbegavanje odgovornosti
- Izolacija od kolega i prijatelja
Ako se neki od ovih simptoma pojave nakon dužeg perioda tokom kojeg ste se borili sa nedostatkom kontrole, osećajem nemoći i nekompetentnosti ili nakon što su očekivane i zaslužene nagrade i priznanja izostali, verovatno je da se suočavate sa sindromom sagorevanja na radnom mestu.
Nažalost, danas se ovaj sindrom javlja vrlo često, ali važno je znati da je moguće izboriti se sa njim i povratiti samopouzdanje, a sa njim energiju i motivaciju.
Kako izbeći burnout sindrom i sačuvati mentalno zdravlje?
Da biste prevenirali burnout i sačuvali svoje mentalno zdravlje, potrebno je uvesti određene rutine, postaviti granice i osvestiti svoje emocije, reakcije i ponašanja.
1. Razvijajte samosvest
Razmišljajte o svojim emocionalnim stanjima i tome kako reagujete na stres. Vodite dnevnik emocija, kako biste uočiili obrasce ponašanja, identifikovali situacije koje izazivaju stres i prepoznali njegove signale.
2. Komunicirajte otvoreno
Razgovarajte sa bližnjima o svojim osećanjima, izazovima i razmišljanjima.
Na poslu postavite granice i naučite da odbijete određene zadatke onda kada se osećate preopterećeno i preplavljeno. Cenite svoje vreme i energiju, pa će to raditi i drugi.
3. Uvedite rutinu opuštanja
Redovno praktikujte aktivnosti koje su vam ranije pomagale da se opustite – jogu, meditaciju, boravak u prirodi…šta god čini da se osećate bolje.
Korisno je da naučite tehnike disanja koje služe bržem opuštanju tela i psihe i pomažu vraćanju osećaja kontrole.
4. Održavajte redovnu fizičku aktivnost
Redovno vežbanje poboljšava raspoloženje i smanjuje stres. Ne mora to biti intenzivan trening, lagana šetnja po delu grada koji volite može pomoći.
Važno je da što više boravite na svežem vazduhu, a po želji možete uvesti i aktivnosti koje kombinuju zabavu i pokret, kao što su ples ili vožnja bicikla, koje mogu biti izuzetno korisne u kanalisanju negativne energije.
5. Obratite pažnju na ishranu i san
Redovna i izbalansirana ishrana i dovoljno sna ključni su za zdravlje tela ili psihe. Neka vam jedan od pvih prioriteta bude spavanje 7 do 9 sati u kontinuitetu.
Sve obaveze koje nisu hitne i važne oduzimaju vam energiju i skraćuju vreme za odmor i spavanje.
Pripazite na unos kafe i rafinisanih šećera, jer to može povećati anksioznost i osetljivost na stres.
Umesto toga unosite što više svežeg voća i povrća, proteina, celih žitarica i orašastih plodova.
Pravilna ishrana i redovan san su tandem koji poboljšava koncentraciju, raspoloženje i otpornost na stres.
6. Tražite podršku
Održavanje socijalnih veza sa porodicom, prijateljima i kolegama smanjiće osećaj usamljenosti i izolacije.
Voljeni ljudi od poverenja mogu da pruže dragocenu emotivnu i socijalnu podršku.
7. Potražite stručnu pomoć
Ako osetite da ne možete sami da se izborite sa stresom, poželjno je potražiti pomoć psihologa ili psihoterapeuta.
Terapija pruža alate i strategije za suočavanje sa izazovima, a ujedno je i posebna vrsta rada na sebi koji vodi do samospoznaje, povećava samopouzdanje i rezilijentnost na stres.
@mkojicc #burnout #psihologija #foryoupage #viral_video #fyp #zatebe šta je burnout i šta raditi kad dođe do pregorevanja?? 🤯
Burnout – tiha pobuna tela i uma
U svetu gde se sve vrti kao na rolerkosteru – posao, kuća, porodica, obaveze, razna ,moranja” – vrlo brzo se može upasti u vrtlog neispunjenih očekivanja, kritike i krivice.
Sve su to uzročnici stresa koji, ako se zanemare, mogu maltene neprimetno dovesti do pojave sindroma sagorevanja.
Vama se može činiti da ste ,,odjednom” postali premoreni, bezvoljni, lenji, a da je zapravo samo došlo do kulminacije pobune tela i uma.
Ona prvo počinje tiho, sa upozoravajućim signalima poput dekoncentracije i lošeg spavanja, nastavlja se sa anksioznošću i drastičnijim i češćim promenama raspoloženja, da bi vrhunac dostigla popunom iscrpljenošću.
Baš tako nastaje burnout sindrom, a jedan od njegovih suštinskih uzroka je to što mislite da će se sve raspasti ako stanete, ako predahnete, ako kažete da nešto ne možete ili nećete.
Društvo koje počiva na postulatima kao što su: ,,Nema ‘ne mogu’ ” ; ,,Ćuti i trpi” ; ,,Budi srećan/srećna što imaš posao i platu” ; ,,Ko će ako nećeš ti?” i koje i dalje sa osudom i strahom gleda na brigu o mentalnom zdravlju, jeste okruženje visokog rizika za nastanak sindroma sagorevanja.
Radite da biste živeli, a ne živite da biste radili, zato postavite granice i budite sebi na prvom mestu.
Ako sagorite, trebaće mnogo vremena, truda, a možda i novca da se oporavite, dok će vas na poslu lako zameniti.
