Bipolarni poremećaj, ranije poznat i kao manično-depresivna psihoza je ozbiljan mentalni poremećaj koji karakterišu ekstremne promene raspoloženja, energije i funkcionisanja, odnosno, naizmenične epizode manije (povišenog raspoloženja) i depresije (sniženog raspoloženja).
Ove promene su nagle, a mogu biti teške ili blage i značajno uticati na funkcionisanje i kvalitet života osobe koja boluje od ovog poremećaja.
Osobe koje žive s ovim poremećajem često se suočavaju s nerazumevanjem i stigmatizacijom u društvu, što dodatno otežava njihovu svakodnevicu.
Bipolarni poremećaj ima nekoliko tipova, a potrebno je šire edukovati javnost njima, kao i o uzrocima, simptomima i načinima lečenja.
Tipovi bipolarnog poremećaja
Razumevanje različitih tipova bipolarnog poremećaja ključno je za pravovremeno prepoznavanje simptoma i traženje adekvatne pomoći stručnong lica.
Tip I
Ovo je najintenzivniji oblik bipolarnog poremećaja. Osobe sa ovim tipom doživljavaju manične epizode koje traju najmanje sedam dana. Ovakve epizode često su praćene depresivnim intervalima.
Karakteristike manične epizode:
- Ekstremno povišeno raspoloženje: Osoba je euforična ili izuzetno razdražljiva.
- Povišena energija: Ovo rezultira neumornnim angažovanjem u raznim aktivnostima, često bez potrebe za snom.
- Brz govor i misli: Tok misli kod osoba sa ovim tipom bipolarnog poremećaja teško je ispratiti, jer brzo ,,skaču” s teme na temu.
- Grandiozne ideje: Često se dešava da su osobe u toku manične epizode sklone da veruju u sopstvenu izuzetnost i da im se javljaju grandiozne ideje.
- Impulsivno ponašanje: Donošenje ishitrenih odluka, kao što su rizične finansijske investicije ili nepromišljeni seksualni odnosi, često mogu biti simptom manične epizode kod osoba sa bipolarnim poremećajem.
Manične epizode kod osoba sa ovim tipom bipolarnog poremećaja mogu biti tako ozbiljne da zahtevaju hospitalizaciju, ne bi li se sprečilo nanošenje štete sebi ili drugima.
Tip II
Hipomanične epizode, manifestacije blažeg oblika manije, uz smenu depresivnog i blaže euforičnog raspoloženja karakterišu drugi tip bipolarnog poremećaja. Ovaj tip ne uključuje psihotično ponašanje.
Karakteristike hipomanične epizode:
- Povišeno raspoloženje: Osoba sa ovim tipom bipolarnog poremećaja, u hipomaničnoj epizodi može se se osećati veselo i energično, ali ne do te mere da takvo raspoloženje ometa svakodnevno funkcionisanje.
- Povećana produktivnost:Tokom ovakvih epizoda, osoba može biti izuzetno fokusirana i produktivna.
- Smanjena potreba za snom: Poremećaj u spavanju, kada se osoba može osećati potpuno odmorno i posle samo nekoliko sati sna, može biti karakterističan za hipomaničnu epizodu.
Karakteristike depresivne epizode:
- Duboka tuga ili beznadežnost: Osećaj praznine, bezvoljnosti i nezainteresovanosti.
- Gubitak interesa: Aktivnosti koje su nekada bile prijatne više neće moći da razvesele osobu koja prolazi kroz depresivnu epizodu. Ono što je nekad volela, više joj ne pruža zadovoljstvo.
- Umor i nedostatak energije: Sve što osoba pokuša da uradi, ma koliko bilo jednostavno, na nju deluje iscrpljujuće.
- Poremećaji sna: Osoba koja prolazi kroz depresivnu epizodu može patiti od nesanice ili predugo spavati.
- Suicidalne misli: Osoba misli i/ili govori o smrti, a javljaju se i ideje o samoubistvu.
Problem kod ovog tipa bipolarnog poremećaja je taj da osoba može biti svesna svog depresivnog raspoloženja i pomoć tražiti zbog toga, pa postoji opasnost da se hipomanične epizode previde, ili čak dožive kao nešto pozitivno.
Ciklotimija (ciklotimni poremećaj)
Ciklotimija je blaži, ali hronični oblik bipolarnog poremećaja. Karakteriše je smena brojnih hipomaničnih i depresivnih epizoda, koje ne ispunjavaju kriterijume za potpune epizode manije ili depresije.
Karakteristike:
- Promenljivo raspoloženje: Brze i iznenadne smene ushićenosti i tuge.
- Hipomanični simptomi: Osoba ima vidno povišenu energiju, smanjenu potreba za snom i povećanu želju za druženjem.
- Depresivni simptomi: Prisutni su letargija, blaga tuga, gubitak interesa, umor.
- Nepravilni obrasci: Epizode hipomanije i depresije javljaju se u nepravilnim intervalima i mogu trajati nekoliko dana.
Iako simptomi nisu toliko intenzivni kao kod bipolarnog poremećaja tip I ili II, ciklotimija može, ako se ne prepozna i ne leči na vreme, značajno uticati na kvalitet života i povećati rizik od razvoja težih oblika poremećaja.
Simptomi bipolarnog poremećaja
Bipolarni poremećaj može uključivati širok spektar maničnih i depresivnih pokazatelja, ali je važno pratiti dinamiku njihovog javljanja, ne uzimati ih zdravo za gotovo i obratiti se stručnjaku ukoliko osoba često, ili u određenim vremenskim razmacima, ispoljava ove simptome.
Manične epizode
- Povećana energija, aktivnost i nemir
- Preterano dobro raspoloženje ili euforija
- Smanjena potreba za snom
- Brz govor i konfuzija u misaonom toku
- Povećana samouverenost i grandiozne ideje
- Impulsivno ponašanje, kao što je nepromišljeno trošenje novca
@atika_co Imate li ove simptome? #bipolarniporemećaj #depresija #anksioznost #napadpanike #stres #psiholog #psihoterapeut #tiktoksrbija #hrvatska #bosna
Depresivne epizode
- Dugotrajna tuga ili beznadežnost
- Gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije bile prijatne
- Promene u apetitu i težini
- Problemi sa spavanjem
- Umor i gubitak energije
- Osećaj bezvrednosti ili krivice
- Poteškoće u koncentraciji
- Misli o smrti ili samoubistvu
Uzroci nastanka bipolarnog poremećaja
Bipolarni poremećaj je kompleksan mentalni poremećaj i pretpostavlja se da u njegovom nastanku i razvoju ulogu imaju genetske predispozicije, neurobiološki faktori i uticaji iz okruženja, iako tačan uzrok nastanka nije poznat.
- Genetski faktori: Istraživanja pokazuju da genetika igra značajnu ulogu u razvoju bipolarnog poremećaja. Identifikovani su određeni geni, poput CACNA1C i ANK3, koji su povezani sa povećanim rizikom od razvoja bipolarnog poremećaja. To znači da osobe koje imaju bliske rođake sa bipolarnim poremećajem imaju veći rizik od razvoja istog.
- Biohemija mozga: Neurotransmiteri, hemijske supstance koje prenose signale između nervnih ćelija, ključne su za regulaciju raspoloženja. Neravnoteža neurotransmitera može doprineti razvoju poremećaja.
Isto tako, istraživanja ukazuju na strukturne promene u mozgu kod osoba sa bipolarnim poremećajem, posebno u vezi sa smanjenjem sive mase u određenim regijama mozga, koje su zadužene za kontrolu emocija, raspoloženja, samokontrolu i donošenje odluka. - Okruženje: Stres i stresni životni događaji, poput gubitka voljene osobe, traume u detinjstvu ili ozbiljni finansijski problemi mogu pokrenuti ili pogoršati simptome poremećaja. Zloupotreba supstanci, kao što su alkohol i droga, takođe može izazvati ili pogoršati epizode manije ili depresije.
- Interakcija faktora: Nijedan od ovih faktora nije dovoljan da sam po sebi izazove bipolarni poremećaj. Kombinacija sva tri gore navedena faktora dovodi do nastanka, razvitka i toka bipolarnog poremećaja.
Dijagnoza i lečenje bipomarnog poremećaja
Dijagnoza bipolarnog poremećaja zahteva sveobuhvatan i temeljan pristup koji uključuje klinički intervju, fizički pregled, laboratorijske analize i upotrebu standardizovanih dijagnostičkih alata.
1. Klinički intervju i procena simptoma
Svaki psihijatar započinje dijagnostiku razgovorom sa pacijentom. Osnova za dijagnozu su simptomi i stručnjak mora da sazna kada su se pojavili, koliko traju, koliko su intenzivni i kako utiču na svakodnevno funkcionisanje.
Psihijatar često može postaviti pitanje o tome da li pacijent razmišlja o smrti ili samoubistvu, čime procenjuje rizik od samopovređivanja ili suicida.
Razgovor uključuje i porodičnu anamnezu koja utvrđuje da li osoba koja je došla na pregled u porodici ima nekoga sa poremećajima mentalnog zdravlja.
Pacijent može biti upitan o korišćenju alkohola i drugih supstanci, jer one mogu uticati na raspoloženje, njegove promene ili rizična ponašanja.
2. Fizički pregled i laboratorijske analize
Iako ne postoji poseban laboratorijski test za bipolarni poremećaj, fizički pregled i određene analize mogu pomoći u isključivanju drugih stanja koja mogu izazvati slične simptome.
Tu spadaju poremećaji štitne žlezde, koji mogu uticati na raspoloženje, drugi neurološki poremećaji i bolesti, kao i infekcije ili metabolički poremećaji, koji mogu izazvati promene u ponašanju ili raspoloženju.
Ove analize uključuju testove krvi, urina i, po potrebi, dijagnostičke testove poput magnetne rezonance i CT mozga, kako bi se isključile fizičke bolesti.
3. Dodatni testovi i procene
U nekim slučajevima, psihijatar može preporučiti dodatne testove kako bi se isključile druge dijagnoze ili bolje razumeli specifični simptomi:
Neuropsihološki testovi: Odnose se na procenu kognitivnih funkcija, kao što su pažnja, pamćenje i izvršne funkcije.
Psihološki testovi: Njima se vrši procena ličnosti i njenog emocionalnog stanja.
Monitoring raspoloženja: Metode poput vođenja dnevnika raspoloženja pomažu da se identifikuju obrasci promena raspoloženja tokom vremena.
View this post on Instagram
Lečenje:
Lečenje bipolarnog poremećaja obično uključuje kombinaciju:
- Farmakoterapije: Uključivanje lekova poput stabilizatora raspoloženja, antipsihotika i antidepresiva mogu pomoći u kontroli simptoma.
- Psihoterapije: Kognitivno-bihevioralna terapija i druge forme psihoterapije mogu pomoći pacijentima da prepoznaju i upravljaju okidačima i simptomima.
- Podrške: Podizanje sveti i edukacija porodice, kao i uključivanje u grupe podrške može biti od velike pomoći osobama sa bipolarnim poremećajem.
Kvalitetan život sa bipolarnim poremećajem je moguć
Stiče se utisak da je, iz razloga što je mentalno zdravlje i dalje tema o kojoj se manje govori u javnosti u Srbiji, ista nedovoljno edukovana o simptomima, uzrocima i mogućnostima terapije bipolarnog poremećaja.
Strah, osude i neznanje društva o mentalnom zdravlju i poremećajima koje osoba može imati, dovode do zatvorenosti i osećaja stida, što za rezultat često ima kasno postavljanje dijagnoze i neadekvatno lečenje, kao i nedostatak volje za razgovorom i terapijom.
Dijagnoza bipolarnog poremećaja nije kraj sveta – to je početak jednog drugačijeg, svesnijeg života u kome osoba konačno bolje poznaje sebe, ali se nalazi na putu prihvatanja i razumevanja prvenstveno sebe, ali i drugih ljudi sa mentalnim poremećajima.
Ključno je razviti ličnu svest o problemu, prepoznati sopstvena ponašanja i razumeti svoje stanje, bez poricanja i stida.
Tek tada se može naučiti kako se sa bipolarnim poremećajem živi, stabilno i kvalitetno, bez obzira na simptome koji umeju da budu teški i ponekad zastrašujući.
Razumevanje je to koje, pored pravilne terapije, najbolje leči – podrška, otvoren pristup i destigmatizacija su načini da osobama sa bipolarnim, ali i drugim mentalnim poremećajima pokažemo da nisu same, već da društvo stoji iza njih i želi da učestvuje u njihovom normalnom i ispunjenom životu.
